Froggy: Kerbala i Nadžaf, dva sveta šiitska grada

Kerbala se nalazi 102km južno od Bagdada a udaljena je od Nadžafa 78km i Hile 45km. Geografske koordinate su: 32 35' 52'' severne geografske širine i 44 00' 58'' istočne geografske dužine.
Sa zapadne strane prostire se pustinja ali ka istoku Kerbala je okružena plodnom zemljom koja se nalazi između Eufrata i Tigra. Procena je da je 2003. stanovništvo brojalo oko 572.000 stanovnika.

Karta provincije Kerbala.

Veliki je religiozni centar sa preko stotinu džamija i sa 23 religijske škole.

Kerbala, snimak iz 1920.g.

Pogled na džamiju sa pozlaćenom kupolom, početak 20.v.

Pogled na glavnu ulaznu kapiju džamije, početak 20. veka, lepa vizura atmosfere u gradu.

Panorama dela grada sa džamijom, početak 20. veka.

Satelitski snimak Kerbale, lepo se vide oba mauzoleja.

Čuvena je po dva prelepa hrama u kojima su sahranjeni posmrtni ostaci dva brata, imama Husein Bin-Alija i Abu Al-Fadil Al Abasa. Obojica su poginuli u bici kod Tufa, poznatoj i kao bitka za Kerbalu, i proglašeni svecima.
Sahranili su ih pripadnici plemena Bani Asad i sada su to dva sveta mesta gde dolaze šiiti da im odaju počast.
Bitku je 10. oktobra 680.g. vodio Jazid Ibn Muavija kako bi zavladao Kerbalom. Braća su mu se, u ime Alaha, usprotivila ali su obojica poginuli.
U vreme imama Huseina Kerbala je bila poznata i pod drugim nazivima, kao Al-Džadirija, Najnava i Šat Al-Furat.

Više o ovoj bitci, veoma značajnoj za šiite, možete saznati ako kliknete na ovu vezu:
http://sh.wikipedia.org/wiki/Bitka_kod_Karbale

Hram imama Huseina nalazi se u centru grada i zovu ga Rauda (Vrt ili Bašta).

Mauzolej imama Huseina u sedamdestim godinama prošlog veka.

Kerbala u suton, vide se oba mauzoleja kako danas izgledaju.

Mauzolej imama Huseina snimljen iz vazduha, 2005.g.

U hram se može ući kroz nekoliko ulaza od kojih je najpoznatiji Al-Kibla ili Bab-Al-Dahab. U mauzoleju se nalazi i grob Habiba ibn Madahir Al-Asadija, prijatelja imama Huseina još iz detinjstva, koji na ovaj način deli večni dom sa svojim nerazdvojnim drugom.
Ovde je u masovnoj grobnici, koja se nalazi ispod nogu imama Huseina, sahranjeno i 72 borca iz bitke za Kerbalu.
Pored groba imama Huseina nalaze se i grobovi njegova dva sina, Hazrat Ali Akbara i Hazrat Ali Ašgara (koji je umro kao šestomesečna beba) a sahranjen je i Ibrahim, sina sedmog imama Muse Al-Kazima.

Unutrašnjost mauzoleja, u prvom planu je Imamov grob.

Grobnica je značajnije rekonstruisana u vreme vladavine Haruna Al-Rašida. Vladari Al-Mamuna nastavili su sa radovima sve do 850.g. kada je Al-Mutavakil naredio da se grobnica raskopa i napuni vodom. Ipak njegov sin i naslednik Al-Muntazir dozvolio je posećivanje groba i otada su radovi na proširenju i rekonstrukciji grobnica obavljani postepeno sve do današnjih dana.

Prednja fasada mauzoleja u 2003.g.

Istoričar Ibn Al-Hatir zapisao je da je, 371-g. po Hidžri, Adud Ad-Davla prvi postavio temelje mauzoleja u njegovom današnjem obliku i bogato ukrasio grobnicu. Zahvaljujuci Adudu, Kerbala je postala značajno mesto jer je sagradio gradske zidine, kuće za stanovanje i trgovačke radnje.
U 407.g. Hidžre mesto je zahvatio veliki požar ali je zahvaljujući tadašnjem državnom ministru Hasanu ibn Fadlu gradić a i mauzolej ponovo povratio stari sjaj.
Kupole na džamijama nastale su zahvaljujući Ali Šah Kajaru, koji je naredio njihovu izgradnju 1250.g. po Hidžri.
Kupola na imam Huseinovoj džamiji prečnika je 27m, prekrivena je zlatom a ispod nje nalazi se 12 prozora.
Ceo mauzolej je površine 59x75m sa deset kapija i ima 65 prostorija, predivno ukrašenih, koje se sada koriste uglavnom kao učionice.
Predivan je prizor kada su veliki verski praznici a mauzolej dodatno ukrašen.

Mauzolejsko dvorište prepuno vernika.

U vreme praznika uvek je gužva.

Džamija Al-Abaza, Huseinovog brata nalazi se prekoputa Huseinovog mauzoleja. Rastojanje izmedu dva objekta je isto kao rastojanje izmedu Al-Safe i Al-Marve (dva brda u Masđid al-Haramu, u Meki, Saudijska Arabija, između kojih muslimani hodaju sedam puta u vreme ritualnog hodočašća, Hadžiluka i Umre).
Hazrat Abaz je bio zastavnik branilaca u bici za Kerbalu.
I njegova grobnica postepeno je dograđivana i proširivana ali postojeći oblik nastaje 1622.g. kada je Abaz Šah Safavi naredio ukrašavanje nadgrobne kupole i zastakljivanje.
Glavnina postojeće arhitekture nastala je radom persijskih i centralno-azijskih arhitekata. Kruškasta kupola bogato je ukrašena ornamentima i nalazi se izmedu dva minareta. Sama kupola je od čistog zlata a unutrašnjost je bogato ukrašena dok su podovi prekriveni prvoklasnim persijskim tepisima.
Tokom 2008.g. nastavljeno je sa radovima delimičnim pokrivanjem minareta slojem zlata.

Nadžaf se nalazi oko 160km južno od Bagdada na koordinatama 31 59' 32'' severne geografske širine i 44 21' 05''geografske dužine. Prema proceni iz 2003.g. ima oko 900.000 stanovnika.
Glavni je grad provincije (governorata) Nadžaf i značajan religijski centar sa brojnim teološkim školama. Smatra se centrom šiitske politicke moći.

Karta provincije Nadžaf.

Plan grada.

Dva satelitska snimka grada preuzeta sa web-stranice Global Security Org, sva prava zadržava Space Imaging.

Na levoj strani fotografije vidi se Vadi al-Salam.

Veliki broj posetilaca dolazi u ovaj grad svakako i zbog mauzoleja Ali Ibn Abi Taliba. Pored njega tu su sahranjeni i proroci Adam i Noa.

Mauzolej u sedamdesetim godinama prošlog veka.

Pogled iz vazduha.

Legenda kaže da je imam Ali imao poslednju želju da kada ga sinovi sahranjuju, njegovo telo postave na krevet, držeći zadnji deo kreveta i noseći ga nogama unapred, a dva nevidljiva anđela ce podići prednji deo kreveta i odvesti ih na mesto gde će ga čekati pripremljeni grob. Na tom mestu treba i da ga sahrane. Tako je, navodno, i bilo a sada se na tom mestu, na koje su ukazali anđeli, nalazi njegov mauzolej.
U prvo vreme mesto gde je imam sahranjen krilo se zbog moguće osvete Havariđa i Umajida, sve dok na vlast nije došao Harun Al-Rašid.
Priča dalje kaže kako je jednom Harun Al-Rašid lovio u blizini imamove humke i primetio kako njegovi lovački psi ne prilaze jelenima kada se popnu na humku. Čim bi se jeleni udaljili, psi bi nastavili poteru za njima. Pošto se to desilo više puta, kalif je shvatio da to nije slučajnost i da za to mora postojati razlog.
Čim se vratio iz lova, zatražio je da mu dovedu najstarijeg stanovnika iz tog kraja. Zapitao ga je o humci. Starac nije hteo ništa da kaže odmah, sve dok Harun nije obećao da se starcu ništa neće desiti ako mu ispriča istinu. Tako je Harun saznao da je tu sahranjen Imam Ali. Sve do tada za grob su znali samo pripadnici najuže porodice. Harun je onda naredio da se grob ozida i od tada ono postaje mesto hodočašća vernika iz celog sveta.
Svetilište u ovakvom obliku kakvog ga znamo iz današnjih dana nastalo je oko 1500.g.
Zbog ogromnog značaja za šiite, bio je poprište borbi za vreme američke invazije na Irak.

Nadžaf početkom 20. veka....

...i početkom 21. veka. Zahvaljujući Americi

Današnji izgled (snimljeno 2008.g.).

Unutrašnjost mauzoleja.

Grad je poznat i po najvećem groblju na svetu, Vadi al-Salamu. Dolina mira, kako se na arapskom zove ovo groblje, nalazi se blizu mauzoleja Imama Ali ibn Abi Taliba. Površina groblja je oko 6km2 a tu se nalaze sahranjena tela oko 5 miliona ljudi.

Panorama groblja.

Vadi al-Salam.

Gotovo svi irački šiiti ali i mnogi drugi širom sveta žele da budu sahranjeni u blizini Imama Alija.

Grobnice snimljene izbliza.

Kaže se da je Imam Ali naredio grupi anđela da sve šiitske duše posmrtno prebaci u Vadi al-Salam ako nisu tu sahranjene. One koje je Alah prokleo šalju u dolinu Hadramut, u Jemenu.