Otkud ja tamo
Jedan od velikih koraka u životu je dobiti prvi posao. Ja sam svoje prvo redovno i regularno zaposlenje dobio u DP "Elektron", velikoj beogradskoj firmi koja se bavila elektroinstalacionim radovima (u daljem tekstu koristiću skraćeno DPE, a o "Elektronu" će biti posebna priča).
Zahvaljujući, pre svega, znanju engleskog jezika, a kao mladi i perspektivni projektant izabrali su me za jedan specifičan posao. Naime, DPE je izvodio dosta radova u Iraku, čak je bio registrovan kao inostrana firma u toj zemlji. Zahvaljujući takvoj registraciji sklopljen je ugovor sa nemačkom firmom "Telefonbau & Normalzeit" (ili skraćeno T&N) za montažu i puštanje u rad desetak telefonskih centrala iz proizvodnog programa ove kompanije a koje bi bile isporučene na neke projekte u Iraku koje su izvodile nemačke kompanije.
T&N je imao jasnu računicu. Procenjeno je da bi taj posao trajao nekih 6-8 meseci a njima nije bilo isplativo da stalno drže svog čoveka u Iraku. Rešenje je nađeno tako što bi dva čoveka iz DPE bili obučeni za montažu i puštanje u rad njihovih sistema a deo para bi ostao T&N-u kao čista dobit jer smo mi, tadašnji Jugosloveni, bili daleko jevtinija radna snaga nego Nemci.
Što se tiče DPE, preduzeće je imalo lepu zaradu a i čoveka na licu mesta koji je mogao u slobodnom hodu da obavlja i druge poslove.
Tek kasnije sam saznao da je radni dan nemačkog inženjera-montažera ili servisera tada koštao 1.500-2.000DEM plus troškovi (avio-karta, hotel sa bar 4 zvezdice džeparac), a naša dnevnica (kada kompanija plaća kompaniji) bila je oko 4-5 puta manja i bez dodatnih troškova. DPE je T&N-u naplaćivao radni sat (bar koliko ja znam) svega 55DEM.
Tako sam sa kolegom, inž. Draganom Mihaldžićem prvo savladao obuku u tehničkom centru T&N-a, u Frankfurtu (na Majni, naravno). Obuka je trajala 9 nedelja u dva dela (o tome posebna priča) i bila je za našu firmu besplatna jer su plaćene samo naše avio-karte dok je trošak obuke i boravka u Frankfurtu snosio T&N.
U februaru 1983.g. prva dva projekta bili su spremni da se montira oprema.
Prvi je bio Fabrika termo-blokova u Faluđi (Thermostone Plant, Fallujah) a drugi projekat odnosio se na grupu srednjih poljoprivrednih škola pod nazivom ASI (Agricultural Schools of Iraq). Prva škola (ukupno ih je bilo deset) iz grupe ASI nalazila se u mestu Saklavija (Saqqlawiyah).
Tako sam ja otišao na kratak, privremeni rad u Irak i tamo proveo skoro sedam nezaboravnih i uzbudljivih godina.
O Iraku
Kada se pomene Irak sigurno je prva asocijacija -
nafta.
Međutim, Irak ima nešto što ostale zemlje u tom regionu nemaju a to je
plodna zemlja.
U oblasti između dve velike reke, Eufrata i Tigra, leži to veliko bogatsvo koje izdvaja Irak od suseda.
Voda koja je neophodna za poljoprivredu je isto tako važna za Irak kao i nafta. U nekim oblastima, koristeći tadašnju tehnologiju, oni su uspevali da dobiju i tri žetve (ili berbe) useva godišnje.
Ulaganja u poljoprivredu su bila velika pa je deo tog sveobuhvatnog plana bio i projekat ASI. Time su stvarani uslovi za školovanje poljoprivrednih tehničara kojih je, u Iraku, bilo jako malo.
Da bi malo više upoznali ovu lepu i neobičnu zemlju evo nekih podataka iz 2010.g. ako nije drugačije navedeno (izvori: CIA Factbook i web).
Površina 437.065km2 (po nekim drugim podacima 438,317 km2)
Morska obala je dugačka 58km
Nacionalnost: Iračani
Broj stanovnika 18.455.847 (procena za 1992.) a po popisu iz 2010.g. ima 29,671,605 stanovnika.
Najveći gradovi, broj stanovnika (nezvanična procena za 1985.g., baš u vreme mog boravka u Iraku)
Bagdad................................4.649.000
Basra......................................616.700
Mosul.....................................575.900
Erbil.......................................333.900
Sulejmanija.............................279.400
Nedžef...................................243.600
Hila........................................215.300
Kirkuk...................................207.800
Nasirija..................................138.800
Ramadi..................................137.400
Po uređenju je republika a predsednik je bio (80-tih, u doba mog boravka) Sadam Husein.
Jezici: arapski, kurdski, asirski, jermenski.
Religija: muslimani-šiiti 60-65%, muslimani-suniti 32-37%, hrišćani i drugi 3%.
Pismenost: 60%, od toga muškaraca 72% i 45% žena (procena).
Međunardni aerodrom(i): Bagdad, Sadam međunarodni (Sadam International).
Vreme: +3UTC
Irak je mlada država sa procentom godišnjeg prirasta broja stanovnika od 2,84%.
Struktura stanovništva:
0-14 godina: 41.64% (m. 4,934,340; ž. 4,781,206)
15-64 godina: 55.28% (m. 6,528,854; ž. 6,368,823)
65 godina i stariji: 3.08% (m. 335,953; ž. 382,809).
Svi podaci su procene za 2001.g. (izvor: CIA Factbook).
Glavni grad je Bagdad a BNP (GDP) po glavi stanovnika iznosi 3,800USD (podaci za 2010.g.).
BNP je za 2000.g. procenjen na 2.500USD po glavi stanovnika.
Pokušaću da nađem koliki BNP je bio pre vojne intervencije. To bi bio interesantan podatak.
Izgled državne zastave i grba
Natpis na novoj verziji zastave (na arapskom čita se sdesna ulevo) glasi "Alah je veliki" (Alah-u-ekber).
Nova zastava koristi se od 2004.g.
Zastava Iraka korišćena u periodu 1991.-2004.g..
Natpis je ubačen između zvezdica (čita se sdesna ulevo).
Verzija bez natpisa (samo sa zvezdama) važila je od 1963.g. do 1991.g.
 |
| Irački grb iz 1931.g.
|
 |
| Irački grb iz 1958.g. |
 |
| Irački grb važio od 1963.-1991.g. |
 |
| Irački grb važio od 1991.-2004-g.
|
 |
| Irački grb važio od 2004.-2008.g.
|
 |
| Novi irački grb koji važi od 2008.g.
|
 |
| Fizička mapa Iraka |
Administrativno, Irak je podeljen na sledeće oblasti:
Al Anbar (Al Anbar), Al Basra (Al Basrah), Al Mutana (Al Muthanna), Al Kadisija (Al Qadisiyah), An Nadžaf (An Najaf), Erbil (Arbil), As Sulejmanija (As Sulaymaniyah), At Tamim (At Ta'mim), Babil (Babil), Bagdad (Baghdad), Dohuk (Dahuk), Di Kar
(Dhi qar), Dijala (Diyala), Kerbala (Karbala'), Mejsan (Maysan), Niniva (Ninewa), Salah ad Din (Salah ad Din) i Wasit. Vidi mapu ispod.
Administrativna mapa Iraka (2003)
autor: CIA
Novčana jedinica zove se dinar (1IRD=1.000 filsa) a u doba mog boravka važeće su bile novčanice:
metalne od 5,10,25,50,100,250,500 filsa i 1 dinara, izgled nekih možete videti ispod (iz moje kolekcije);
i papirne od 1,5,10,25,50 i 100 dinara.
Izgled nekih od njih možete videti ispod.
Novčanica od 1 dinar, štampana od 1973-1978.g.
Novčanica od 1 dinar, štampana od 1980-1982.g.
Novčanica od 25 dinara, štampana od 1980-1982.g.
Novčanica od 50 dinara, štampana od 1983-????.g.
Postojale su i veće papirne monete (valjda od 250, 500, 1.000, 5.000 i 10.000 dinara) ali ih ja nisam video.
Ovako je izgledala novčanica od 10.000 dinara.
Menjački kurs: od 1982.g. zvanični kurs se nije menjao i iznosi 0,3109 iračkih dinara za 1 USD.
Međutim, na "crnom" tržištu, za vreme mog boravka, za 1 USD dobijalo se 3,1-3,5 iračkih dinara (IQD), znači odnos "crnog" i zvaničnog kursa bio je oko 10:1.
U decembru 1995 "crni" kurs je bio 1 USD=3 IQD, u decembru 1996, 1 USD=2,9 IQD, u decembru 1997. 1 USD=1,53 IQD, u decembru 1998. 1 USD=1,815 IQD, a u decembru 1999. 1 USD=1,910 IQD.
Treba reći da se ovaj "crni" kurs gotovo svakodnevno menjao a gore navedeni podaci samo pokazuju trend.
Napomena za one koji ne znaju, slova se na arapskom čitaju
sdesna ulevo a brojevi
sleva udesno.
Nešto o iračkoj ekonomiji
Oko 95% prihoda od izvoza dolazi od nafte, odnosno naftne industrije. Prema nezvaničnim podacima iz 1988.g. rafinerija Beiđi (Baiji) bila je tada treća na svetu po kapacitetu prerade nafte.
U rafineriji sam bio krajem 1989.g. ali to je posebna priča.
U osamdesetim godinama prošlog veka (tada sam ja bio Iraku), zbog rata sa Iranom , porasli su izdaci za vojne svrhe pa su uvedene neke mere štednje a i država se više zaduživala. Smatra se da su dugovi nastali zbog ovog rata oko 100 milijardi USD. Po završetku rata postepeno se povećavala proizvodnja nafte pa su i prihodi od nje rasli.
Kada je Irak zauzeo Kuvajt, u avgustu 1990.g., međunarodna zajednica je uvela ekonomske sankcije koje su ponovo nanele zemlji veliku štetu. Pao je BNP i tek sada posle dvadesetak godina pod okupacijom anglo-američkih snaga i uništen u mnogim segmentima, oseća se malo poboljšanje u ekonomskoj situaciji ali sve to je daleko od godina kada je Irak išao snažnom uzlaznom linijom razvoja.
Sada je ipak stopa rasta BNP-a oko 15% godišnje.
Učešće pojedinih privrednih grana u BNP iznosi:
poljoprivreda...............6%
industrija....................13%
usluge........................83%
(podaci su za 1993.g.).
Plodna zemlja čini oko 12% a pašnjaci oko 9% površine. Iskorišćenje zemljišta možete videti na ovoj mapi.
Legenda na mapi:
- šume
- pašnjaci i livade
- obradivo zemljište
- navodnjavane farme
- nisko rastinje i nomadsko stočarstvo
- neplodno zemljište i pustinja
Uzgajane vrste
- ječam - pirinač
- pamuk - povrće
- urme - žitarice, pšenica
Broj zaposlenih procenjuje se na 4,4 miliona.
Proizvodnja električne energije iznosila je 1999.g. 29,42 milijardi kWh od čega je 97,6% dobijeno iz fosilnih goriva (nafte) a oko 2,4% iz hidrocentrala. Potrošnja te godine iznosila je 27,361 milijardi kWh.
Glavni poljoprivredni proizvodi su: pšenica, ječam, pirinač, povrće, urme, pamuk, stoka (goveda i ovce).
Procena izvoza za 2000.g. je 21,8 milijardi USD od čega je praktično 100% nafta, a uvoz se procenjuje na 13,8 milijardi USD.
Glavni ekonomski partneri Iraka su Rusija, Francuska, Švajcarska i Kina, a najveći uvoznici iz Iraka su Egipat, Rusija, Francuska i Vijetnam.
Spoljnji dug u 2000.g. iznosio je 139 milijardi USD.
Saobraćaj, transport i telekomunikacije
Dužina železničkih pruga je 2.032km sve su normalnog koloseka (1,435m).
Ukupna dužina auto-puteva je 45.500km od čega je 38.400km sa tvrdom podlogom (asfalt, beton). Glavni putevi mogu se videti na admnistrativnoj karti Iraka (prikazanoj malo iznad).
Dužina plovnih puteva je 1.015 km a glavne luke su Um Kasr (Umm Qasr), Haur az Zubair (Khawr az Zubayr) i Basra (Al Basrah) ali nisu u punioj funkciji posle svih ratnih dejstava u poslednjih 20 godina.
Cevovodna mreža dugačka je: za sirovu naftu 4.350km, za naftne prozvode 725km a za prirodni gas 1.360km.
Od ukupno 110 aerodroma 76 ima pistu sa tvrdom podlogom , od toga je 20 duže od 3km, a 36 je dužine 2,4-3km.
Postoje i 4 heliporta.
Ukupan broj telefonskih priključaka je 1997.g. bio 675.000.
Aktivnih radio-stanica bilo je 1998.g. 19 na AM opsegu i 51 na FM opsegu. Broj radio-aparata u domaćinstvima procenjen je 1997. na 4,85 miliona a broj TV prijemnika na 1,75 miliona.
Internet oznaka Iraka je
.iq ali je 2000.g. postojao samo jedan provajder internet usluga (ISP).
Kratka istorija savremenog Iraka
Vremenska osa najbolje će vam prikazati koji su bili glavni događaji u istoriji ove zemlje.
Pošto je tekst na engleskom evo prevoda za one koji se "ne snalaze".
1534-1918.g. Iračka zemlja bila je u sastavu Otomanske Imperije;
1912.g. Turska Naftna Kompanija (Turkish Petroleum Company, TPC) formirala je koncesiju koju je 1914.g. predala Britancima;
1913.g. Britansko-Turskim sporazumom definisana granica sa Kuvajtom;
1920.g. Od strane Lige Naroda mandat nad Irakom poveren Velikoj Britaniji;
1921.g. Stvorena Hašemitska kraljevina pod vladavinom kralja Fejsala;
1922.g. Definisana granica sa kraljevinom Saudijskom Arabijom, stvorena Iračko-Saudijska neutralna zona koja je redefinisana sporazumom iz 1981.g.;
1927.g. otkrivena nafta severno od Kirkuka, gradi se prvi naftovod ka Sredozemlju;
1932.g. Trećeg oktobra Irak dobija nezavisnost.
1936.g. Izveden (prvi) vojni državni udar.
1948.-1949.g. Iračka vojska učestvuje u vojnoj intervenciji protiv novostvorene države Izrael;
1958.g. Hašemitska kraljevina Jordan i Irak stvaraju Savez Arapskog jedinstva, u vojnom udaru ubijen kralj Fejsal a na vlast dolazi general Kasim a Savez se raspada;
1961.g. General Kasim proglašava Kuvajt integralnim delom Iraka, Kurdi dižu oružanu pobunu protiv vlasti u Bagdadu;
1963.g. Kasim ubijen u vojnom udaru, Irak potvrđuje svoje pravo na Kuvajtsku teritoriju;
1966.g. Sa Kurdima postignut sporazum o obustavi vatre i primirju;
1967.g. Junski rat (sa Izraelom). Napadnuti su irački aerodromi. Iračke trupe ulaze u Jordan ali ne učestvuju u borbama, raskinute diplomatske veze sa SAD;
1968.g. Arapska socijalistička partija preporoda (BAAS ili BAATH) dolazi na vlast državnim udarom;
1970.g. Sporazumom sa Kurdima prestaju neprijateljstva ali pravni status kurdske zemlje ostaje nerešen;
1972.g. Nacionalizovana naftni konzorcijum zapadnih zemalja IPC (International Petrol Consortium);
1977.g. Otvoren prvi naftovod ka Sredozemlju;
1979.g. Za predsednika Saveta Revolucionarne komande postavljen Sadam Husein;
1980.g. Jednostrano poništenje Bagdadskog sporazuma i početak rata sa Iranom;
1982.g. Zatvoren izvozni naftovod preko Sirije;
1984.g. Obnovljene diplomatske veze sa SAD;
1986-87.g. "tankerski rat" sa Iranom, pojačani obostrani napadi na brodove u Persijskom zalivu;
1988.g. Okončan rat sa Iranom, Irak ponovo traži pravo na kuvajtsku teritoriju;
1990.g. Iračka vojska ulazi u Kuvajt, Irak pod ekonomskim sankcijama svetske zajednice;
1991.g. Koalicione snage silom izbacuju Iračane iz Kuvajta, u vojnim udarima zemlja pretrpela ogromnu štetu, infrastruktura zemlje teško oštećena;
1992.g. Kurdska opozicija oformila Kurdski parlament.
=======================================
Ispod možete videti članak objavljen 3. septembra 2010.g. u "Politikinom Zabavniku" koji opisuje neke detalje o nastanku Iraka, nakon raspada Otomanske Imperije. Članak je posvećen engleskinji Gertrudi Bel, koja je aktivno učestvovala u određivanju granica buduće nove države a sve to u skladu sa interesima Britanske krune.
=======================================
... i tako, 26. februara 1984., oko 1:40 (ujutro) po lokalnom vremenu, sleteo sam, po prvi put, na Sadam Internešnel aerodrom. Temperatura (pazi, noć, februar) je bila +26 stepeni Celzijusa!
Prvo šta sam pomislio bilo je: "Au, gde sam došao, pa umreću po ovakvim vrućinama!".
 |
| Saddam International Airport osamdesetih godina prošlog veka |
