Često govorim da kada bih dobio neke velike pare na lutriji i kupio negde lepu kuću sa garažom u njoj bi bio parkiran auto marke SAAB.
Za SAAB kažu da je auto individualaca koji žele nešto drugačije. E pa SAAB i jeste "nešto drugačije".
A kompanija SAAB je takoreći slučajno počela da proizvodi automobile.
Kompanija je nastala 1937.g. u Linkepingu da bi proizvodila borbene avione za švedsko ratno vazduhoplovstvo kako bi Švedska bila nezavisna u tom domenu naoružanja od uvoza i tako zadržala svoju proklamovanu neutralnost.
Krajem drugog svetskog rata smanjene su potrebe za vojnim avionima pa je kompanija počela da razmišlja o angažovanju viška proizvodnih kapaciteta. Izbor je pao na razvoj automobilske industrije. Tako su SAAB-ovi vazduhoplovni inženjeri počeli sa projektom svog prvog automobila, modela 92. Očigledno je koliko su na dizajn karoserije uticala dobra aerodinamika.
Kasnije je je ovaj model dobio ime Ursaab.
Kombinacija tehničke inovativnosti švedskih inženjera, kvalitetan materijal, pouzdanost, robusnost, sve su to kvaliteti koji su doveli do dobre reputacije ovih automobila. Sve to zadržano je do današnjih dana.
Uz neospornu individualnost i primenu veoma visokih standarda bezbednosti, SAAB je postao simbol osobenog pravca u dizajnu automobila.
Posle modela 92 sledio je, naravno, model 93. Sličan po konceptu predstavljao je logičan razvoj svog prethodnika i SAAB-ovog prvenca.
Jedna verzija modela 93 izrađivana je sa trocilindričnim dvotaktnim motorom razvijenim od motora kompanije DKW i nosio je oznaku SAAB 93F GT750. Ova varijanta proizvođena je od 1958. do 1960.g.
Sledeći model, SAAB 94 je prvi sportski model ove kompanije i dobio je ime Sonet. Takvo ime će nositi i sledeći sportski dvosedi SAAB-a.
Prvi veliki komercijalni uspeh postigao je model 96 i njegova "karavan" varijanta model 95.
Opšti izgked automobila predstavljen je na sledećim crtežima.
Za SAAB kažu da je auto individualaca koji žele nešto drugačije. E pa SAAB i jeste "nešto drugačije".
A kompanija SAAB je takoreći slučajno počela da proizvodi automobile.
Kompanija je nastala 1937.g. u Linkepingu da bi proizvodila borbene avione za švedsko ratno vazduhoplovstvo kako bi Švedska bila nezavisna u tom domenu naoružanja od uvoza i tako zadržala svoju proklamovanu neutralnost.
Krajem drugog svetskog rata smanjene su potrebe za vojnim avionima pa je kompanija počela da razmišlja o angažovanju viška proizvodnih kapaciteta. Izbor je pao na razvoj automobilske industrije. Tako su SAAB-ovi vazduhoplovni inženjeri počeli sa projektom svog prvog automobila, modela 92. Očigledno je koliko su na dizajn karoserije uticala dobra aerodinamika.
Prvi primerak SAAB-a 92 (izvor: the-blueprints.com). |
SAAB 92 izložen u muzeju. |
Serijski SAAB 92 (izvor: the-blueprints.com). |
Kasnije je je ovaj model dobio ime Ursaab.
Sada već oldtajmer, dobro očuvani SAAB 92. |
Još jedan koji je preživeo preko 60 godina. |
Uz neospornu individualnost i primenu veoma visokih standarda bezbednosti, SAAB je postao simbol osobenog pravca u dizajnu automobila.
Posle modela 92 sledio je, naravno, model 93. Sličan po konceptu predstavljao je logičan razvoj svog prethodnika i SAAB-ovog prvenca.
SAAB 93 (izvor: the-blueprints.com). |
Jedna verzija modela 93 izrađivana je sa trocilindričnim dvotaktnim motorom razvijenim od motora kompanije DKW i nosio je oznaku SAAB 93F GT750. Ova varijanta proizvođena je od 1958. do 1960.g.
SAAB 93F GT750 |
SAAB 93F GT750 (izvor wikipedia.com) |
SAAB 94 Sonet I iz 1956.g. (izvor: wikipedia.com). |
SAAB 96 u prvoj varijanti iz 1960.g. |
SAAB 95 iz 1976.g. |
SAAB 96 iz 1960.g. (izvor: the-blueprints.com). |
SAAB 96 iz 1962.g. (izvor: the-blueprints.com). |
Evo kako je SAAB 96 predstavljen u SAD. Nekoliko stranica iz propagandne brošure o modelu 96.
Naslovna strana brošure |
Auto koji su napravili vazduhoplovni inženjeri. |
Veliki akcenat na bezbednosti, sigurnosni pojasevi. |
Dve varijante, 96 levo i 95 desno. |
Logo kompanije lepo predstavlja korene ovog automobila. |
Tehnički detalji, trocilindrični motor. |
Tehnički detalji, presek karoserije. |
Nedovoljno jak motor za ovako robustan auto predstavljao je najveći problem. Kasnije je problem sa motorima rešen korišćenjem pouzdanog Fordovog V-4 motora korišćenog u modelima Taunus 15M. Tako je nastala i konačna verzija modela 96, prepoznatljiva spolja po četvrtastim farovima.
Detalje nekih za reli modifikovanih primeraka mogu se videti na sledećim fotografijama.
Postoji razlog što sam najviše pažnje obratio ovom modelu, modelu 96.
Kumovi mojih roditelja, Branka i Žarko imaju sina Zorana koji je imao ovaj auto i to noviju verziju. Inače ovaj model zvali smo SAAB-ova "kornjača".
Meni je ostala neispunjena želja da se provozam ovim autom koji mi je, kao i svi drugi SAAB-ovi, odisao snagom i kvalitetom.
Ne znam sudbinu Zoranovog SAAB-a, samo znam da je pre toga vozio NSU Prinz 1000 a zatim i NSU Prinz 1200C, oba proizvedena u sarajevskoj fabrici NSU-PRETIS (PRETIS je inače skraćenica za Preduzeće Tito Sarajevo). O ovim automobilima nekom drugom prilikom.
Posle ovog modela pojavila se serija 99 pa 900 i na kraju 9000. SAAB 99 Turbo proglašen je za drugi na svetu ikad napravljeni auto sa turbo-punjačem (prema mišljenju američkog časopisa Popular Mechanics). Inače, iskustvo sa turbo-punjačima fabrika je stekla posle udruživanja sa proizvođačem teretnih vozila Scania kada je nastala kompanija SAAB-Scania.
Na mene je najjači utisak ipak ostavio SAAB 9000. Moćan auto zaista.
A evo i sportskih SAAB-ova, prvo Sonett Mk.2 i Mk.3.
Convertible varijante serije 900.
Nova gama SAAB-ovih automobila uključuje modele 9-3 i 9-5.
A onda je došla 2008.g. i drastičan pad u proizvodnji, jedva nešto više od 20.000 komada je proizvedeno.
Kompanija je upala u finansijsku krizu (u sklopu konzorcijuma GM General Motors).
Za spas kompanije još uvek se traže finansijeri a propao je pokušaj da kineski kapital uđe i produži kompaniji život. A bila bi ogromna šteta da jedna ovakva kompanija propadne, zar ne?
Dobro očuvani SAAB 96 iz 1976.g. |
SAAB 96 iz 1976.g. malo doteran za reli vožnju. |
SAAB 95. |
Dotad najvećem komercijalnom uspehu fabrike doprinelo je učestvovanje na vrlo teškim relijima a pogotovo pobeda na reliju Monte Karlo 1963.g.
Pobednik relija Monte Karlo 1963,g,. Erik Karlson u vožnji. |
SAAB 06 na reliju Monte Karlo, godinu dana ranije, 1962.g. |
Zvanični proglašenje apsolutnog pobednika relija Monte Karlo, 1963.g. |
SAAB 96 sa trocilindričnim dvotaktnim motorom, rekonstruisan u čast Erika Karlsona. |
Novija varijanta modela 96 pripremljena za reli. |
Starija varijanta modela 96 pripremljena za reli. |
Unutrašnjost modela 96 prilagođena za reli. |
Kumovi mojih roditelja, Branka i Žarko imaju sina Zorana koji je imao ovaj auto i to noviju verziju. Inače ovaj model zvali smo SAAB-ova "kornjača".
Meni je ostala neispunjena želja da se provozam ovim autom koji mi je, kao i svi drugi SAAB-ovi, odisao snagom i kvalitetom.
Ne znam sudbinu Zoranovog SAAB-a, samo znam da je pre toga vozio NSU Prinz 1000 a zatim i NSU Prinz 1200C, oba proizvedena u sarajevskoj fabrici NSU-PRETIS (PRETIS je inače skraćenica za Preduzeće Tito Sarajevo). O ovim automobilima nekom drugom prilikom.
Posle ovog modela pojavila se serija 99 pa 900 i na kraju 9000. SAAB 99 Turbo proglašen je za drugi na svetu ikad napravljeni auto sa turbo-punjačem (prema mišljenju američkog časopisa Popular Mechanics). Inače, iskustvo sa turbo-punjačima fabrika je stekla posle udruživanja sa proizvođačem teretnih vozila Scania kada je nastala kompanija SAAB-Scania.
Na mene je najjači utisak ipak ostavio SAAB 9000. Moćan auto zaista.
A evo i sportskih SAAB-ova, prvo Sonett Mk.2 i Mk.3.
Sonet Mk.2. |
Sonett Mk.2 |
Instrument tabla i upravljač Soneta Mk.2. |
Instrument tabla i upravljač Soneta Mk.2. |
Izvrsna sedišta u Sonetu Mk.2. |
Sonett Mk.3. |
Nova gama SAAB-ovih automobila uključuje modele 9-3 i 9-5.
SAAB 9-3 2.0 Turbo Sport_2000. |
SAAB 9-3 Sport Combi II 1.9TiD Facelift. |
SAAB 9-5 Aero Turbo XWD. |
SAAB 9-5_2005. |
Kompanija je upala u finansijsku krizu (u sklopu konzorcijuma GM General Motors).
Za spas kompanije još uvek se traže finansijeri a propao je pokušaj da kineski kapital uđe i produži kompaniji život. A bila bi ogromna šteta da jedna ovakva kompanija propadne, zar ne?
Kratka vest objavljena u Blicu 9. decembra 2011.g. |